Kako Napisati i Izdati Knjigu: Kompletan Vodič za Početnike

Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se napiše knjiga? Odgovor je, kao i mnogo toga u životu, relativan. Zavisi od toga šta pišete, koliko ste strpljivi, koliko vremena izgubite na ispravke i pre svega, koliko je jak vaš poriv da stvorite nešto sopstveno. Ovaj članak je posvećen svima koji su sanjali o tome da napišu knjigu, ali i onima koji su već krenuli tom putanjom, a nailazili na prepreke. Proći ćemo kroz sve faze - od prvih neizvesnih redova do trenutka kada držite svoj prvi primerak u rukama.

Prvi korak: Rođenje ideje i borba sa nedoumicama

Mnogi potencijalni pisci počnu, ali retki završe. Čest je slučaj da se entuzijazam polako gubi pod teretom samokritike i osećaja da ono što pišete nije dovoljno dobro. Ključ je da shvatite da je prva verzija uvek nesavršena. Dozvolite sebi da pišete "loše". Dopustite da reči teku, čak i ako vam se čini da su nezgrapne. Važnije je stvoriti naviku pisanja nego stvarati remek-dela od prvog pokušaja.

Inspiracija je neuhvatljiva. Ponekad dolazi u navali, a ponekad je nema danima. Nemojte čekati da vas inspiracija poseti. Stvorite ritual pisanja. Odvojite određeno vreme svakog dana, bilo da je to pola sata ili dva sata, i držite se toga. Kako je jedan iskusni pisac rekao: "Mora postojati ona početna inspiracija, ludilo kada se knjiga rodi u mislima. Ali kada se već krene u realno slaganje romana, može se pisati svakodnevno."

Nemojte se obeshrabriti ako vaša priča ne teče pravolinijski. Neki pisci imaju celu priču isplaniranu u glavi pre nego što stave prvi red na papir. Drugi se prepuste toku i dopuštaju likovima da ih vode kroz priču. Oba pristupa su validna. Pronađite onaj koji vam odgovara.

Građenje radnje i likova: Srce svake priče

Bez obzira da li pišete ljubavni roman, epsku fantastiku ili polu-autobiografsko delo, vaši likovi moraju da ožive. Najbolji način da stvorite uverljive likove je da ih posmatrate kroz prizmu sopstvenih emocija i iskustava. Čak i ako pišete o vukodlacima ili princezama iz srednjeg veka, oni moraju posedovati ljudske emocije, strahove i želje.

Jedan od korisnih saveta je da pišete o onome što dobro poznajete. Ako se dešavanja u vašoj knjizi temelje na ličnom iskustvu, čitalac će to osetiti. Istina, čak i kada je pretočena kroz fikciju, nosi jednu vrstu autentičnosti koja je neosporiva. Međutim, to ne znači da ne možete pisati o nečemu što niste direktno doživeli. Temeljno istraživanje je ključno. Ako pišete o istorijskom događaju, pročitajte sve što možete na tu temu. Ako vaš lik obavlja određeni posao, razgovarajte sa nekim ko to radi.

Pazite i na jezik i stil. Izbegavajte previše opisa koji ne doprinose radnji. Kao što je jedan pisac savetovao: "Ako neki sastojak može da se izbaci a da ne remeti celinu niti menja smisao, nemojte ga ni stavljati." Svaka rečenica treba da ima svrhu.

Završetak rukopisa: Šta dalje?

Kada konačno napišete poslednju reč, osećaj je nesvakidašnji. Međutim, to je tek početak sledeće faze. Prvo, ostavite rukopis da "odleži". Vratite mu se posle nedelju dana ili dve sa svežim očima. Videćete stvari koje ranije niste primećivali - ponavljajuće reči, nelogičnosti u radnji, dijaloge koji ne zvuče prirodno.

Sledeći korak je lektura. Lektor je neophodan. Čak i ako ste vi sami dobri u pravopisu i gramatici, teško je biti objektivan prema sopstvenom radu. Lektor će ispraviti sve pravopisne, gramatičke i stilske greške, ali i ukazati na nedorečenosti ili konfuzne delove teksta. Mnogi početnici pitaju kako da nađu lektora. Velike izdavačke kuće imaju svoje lektore, ali ako planirate samostalno izdanje, moraćete ga sami potražiti. Postoje freelance platforme ili se možete obratiti preporukama drugih pisaca.

Autorska prava: Kako zaštititi svoj rad

Jedna od najvećih briga budućih pisaca je zaštita autorskih prava. Strah od toga da će im neko ukrasti ideju je sasvim opravdan. Vaše delo je automatski zaštićeno autorskim pravom od momenta njegovog stvaranja. Međutim, ukoliko želite dodatnu pravnu sigurnost, možete se obratiti Zavodu za intelektualnu svojinu. Takođe, jednostavan način da dokažete vlasništvo je da sebi pošaljete rukopis preporučenom pošiljkom i da je ne otvarate. Datum na poštanskom žigu služi kao dokaz kada ste delo već imali.

Ako planirate da šaljete rukopis izdavačima, ne morate prethodno registrovati autorska prava. Ozbiljne izdavačke kuće neće riskirati svoju reputaciju krađom tudjeg rada.

Put do izdavača: Kako se predstaviti

Kada je rukopis lektorisan i spreman, vreme je za kontaktiranje izdavača. Pažljivo istražite izdavačke kuće. Svaka ima svoj profil i žanrove koje preferira. Besmisleno je slati ljubavni roman izdavaču koji se specijalizovao za naučnu fantastiku.

Proces se obično odvija na sledeći način: šaljete sinopsis (kratak sažetak radnje, obično do jedne stranice), svoju biografiju (kratak životopis, sa naglaskom na relevantna iskustva, ako ih imate) i jedan ili dva odlomka iz knjige. Ako pokažu interesovanje, zatražiće ceo rukopis.

Budite spremni na odbijanja. To je deo posla. Čak i veliki pisci su bili odbijani. Ne shvatite to lično. Ukoliko vas jedna kuća odbije, pošaljite drugog. Upornost je ključna. Kao što je jedna autorica iskustvo sa izdavanjem opisala: "U Srbiji je to teško, često je pitanje sreće, poznanstva, spremnosti na kompromise, rizika, samopromocije."

Samostalno izdanje: Kada izdavač nije opcija

Ukoliko vam se nijedan izdavač ne odazove, ili ako jednostavno želite potpunu kontrolu nad procesom, uvek postoji opcija samostalnog izdanja. Ovaj put je finansijski zahtevniji, ali vam daje slobodu.

Šta sve podrazumeva samostalno izdanje?

1. Lektorisanje i korektura: Kao što je već pomenuto, ovo je obavezan korak.
2. Prelom: Ovo je tehnički proces pripreme teksta za štampu. Podrazumeva formatiranje teksta, odabir fonta, veličine stranica, postavljanje margina itd. Ovo obično radi grafički dizajner.
3. Dizajn koria: Korice su ono što prvo privuče pažnju čitalaca. Vredno je uložiti u kvalitetan dizajn.
4. ISBN i CIP: ISBN (International Standard Book Number) je jedinstveni broj koji identifikuje vašu knjigu širom sveta. CIP (Kataložni zapis u publikaciji) je kataložni podatak koji omogućava bibliotekama da je svrstaju. Oba se dobijaju u Narodnoj biblioteci Srbije uz određenu naknadu.
5. Štampa: Pronađite štampariju i odštampajte željeni tiraž. Cena varira u zavisnosti od broja strana, tiraža, kvaliteta papira i toga da li koriste boju.

Procena troškova za samostalno izdanje knjige od 500 primeraka kreće se, grubo, od 500 do 1000 evra, a često i više, u zavisnosti od kompleksnosti.

Nakon štampe: Najveći izazov - distribucija

Izdati knjigu je jedno, a učiniti je vidljivom je sasvim drugo. Distribucija je često najveći problem za autore koji sami izdaju svoja dela. Knjižare uglavnom rade samo sa pravnim licima (izdavačkim kućama), a ne sa fizičkim licima (pojedincima).

Šta možete učiniti?

• Prodaja putem društvenih mreža: Iskoristite svoj profil da promovišete knjigu.
• Organizovanje promotivnih događaja: Književne večeri, čitanja u kulturnim centrima ili kafićima.
• Ponuđite knjige lokalnim knjižarama na konsignaciju: Ostavite im određeni broj primeraka, a oni vam isplaćuju procenat od prodate knjige.
• Prodaja putem sopstvenog sajta: Ako ga imate.

Promocija je ključna. Bez nje, čak i najbolja knjiga može ostati neprimećena.

Inspiracija za kraj: Nemojte odustajati

Pisanje knjige je maratonska trka, a ne sprint. Zahteva strpljenje, upornost i goruću želju da se nešto kaže. Čak i kada se suočite sa samokritikom, nedostatkom inspiracije ili brojnim odbijenicama izdavača, setite se zašto ste uopšte počeli.

Kao što je jedan učesnik diskusije rekao: "Pisanje je najveće zadovoljstvo koje čovek može sebi priuštiti." Dozvolite sebi da uživate u tom procesu, čak i kada je težak. Svaki napisani red je korak bliže cilju. I kada jednog dana budete držali svoju knjigu u rukama, svi napori će se učiniti vrednim.

Dakle, uzmite olovku ili otvorite novi dokument na računaru i započnite svoju priču. Bez obzira na godine, iskustvo ili prethodne neuspehe, svako može da ostavi trag rečima. Samo je potrebno krenuti.