Mljet: Rajsko Ostrvo Jadrana koje Oduzima Dah

U srcu južnog Jadrana, skriveno od užurbanog turističkog života, leži jedno od njegovih najvećih tajni - ostrvo Mljet. Njegova netaknuta priroda, obilje zelenila, misteriozna jezera i bogata istorija čine ga savršenim odredištem za one koji traže autentično iskustvo daleko od galamë. Ako čuvate kartu za Nacionalni park Mljet ne zbog štednje, već kao podsetnik da mu se u dogledno vreme morate vratiti, onda ste već shvatili njegovu posebnu čar.

Ulazak u Carstvo Prirode: Nacionalni Park Mljet

Zapadni deo ostrva Mljet, proglašen nacionalnim parkom još 1960. godine, predstavlja jedinstven ekosistem na Mediteranu. Ono što ovaj park čini toliko posebnim jeste pojava slatkih i slanih jezera u neposrednoj blizini mora. Ova jezera, Veliko i Malo jezero, nastala su nakon ledenog doba pre više od 10.000 godina, što Mljet čini geološki izuzetno starim i zanimljivim ostrvom.

Voznja brodićem prema ostrvu Sveta Marija, smeštenom usred Velikog jezera, traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je užitak. Prilikom ulaska u brod, nastaje prava trka kako bi se zauzelo što bolje mesto za posmatranje, jer pogled na obalu tokom plovidbe zaista vredi borbe. Dok se stranci žure da zauzmu udobne stolice u kabini, pravi poznavaoci ostaju na palubi kako ne bi propustili fascinantne prizore. Sa desne strane nailazimo na usamljene vile, dok se levo, u daljini, nalazi malo veće naselje.

Organizovan prevoz autobusom povezuje Veliko jezero sa morem, a ova kombinacija poluslanog jezera i slanog mora uz obilje borove šume i hrasta crnike daje poseban šmek celom području. Pažljivo uređene staze za šetnju i biciklizam, sa jasnim oznakama, omogućavaju posetiocima da u potpunosti istraže i uživaju u mirisu četinara i zvucima prirode. Zabranjen ribolov u jezerima, gde se ribe mogu videti gotovo golem okom, govori o izvanrednoj čistoći vode i očuvanosti prirode.

Ostrvo Sveta Marija: Simbol Mljeta kroz Vekove

Konačno, pristajemo na malo ostrvo Sveta Marija u sred Velikog jezera. Ovde se nalazi samostan i crkva iz 12. veka, koji predstavljaju neosporni simbol Mljeta. Crkva Svete Marije, kao i deo samostanskog prizemlja, potiču iz dvanaestog veka. Tokom narednih vekova, objekt je doživeo brojne promene - u XIII i XIV veku nadograđen je sprat, a u XV i XVI veku dograđeno je predvorje.

Zvonik samostana, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren je u obrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana takođe je nadograđena, a svaki monah dobio je svoju ćeliju. Na zapadnoj strani, prema moru, sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca. Nažalost, od nekada bogate opreme crkve i samostana sačuvalo se veoma malo predmeta.

Istorija ovog mesta je burna. Napoleonova okupacijska vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području tada već ukinute Dubrovačke republike. Imovinu su preuzeli redovnici, da bi je kasnije, 1854. godine, predali isusovcima. Kako se radilo o škoskoj imovini, 1872. godine predaje se državi, koja je vodi do 1918. pod Ministarstvom za šumarstvo. Nakon dolaska Jugoslavije i komunista, 1949. godine vrši se nacionalizacija i imovina se predaje Jugoslovenskoj akademiji nauka, da bi je 1959. godine preuzeo Narodni odbor Mljeta i pretvorio u hotel. Tek 1998. godine, prema Zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila vraćanje poseda. Kroz istoriju, više se rušilo i kralo nego što se ulagalo, ali danas postoji nada da će ovaj biser u srcu zelenog Mljeta povratiti bar deo svog nekadašnjeg sjaja.

Legende koje Oživljavaju Prošlost: Odisej i Kalipso

Arkadijska lepota otoka Mljet bila je poznata još u antici. Po mnogima najlepši otok na Mediteranu, opisan je čak i u Homerovom epskom delu Odiseja. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplovio je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj.

Iako ne postoje materijalni dokazi postojanja Odiseja ili Kalipse, Odisejeva pećina na Mljetu i danas nosi taj nalet misterije. Smatra se da je upravo ovde Odisej proveo punih sedam godina, očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu, pre nego što je, na insistiranje bogova, konačno pušten da se vrati kući. Pećina se nalazi ispod Babinog polja, ima dva ulaza - sa mora i sa kopna - i duboka je oko tridesetak metara. Ribari iz Babinog polja je još i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora, baš kao što su to činili i njihovi preci tokom vekova.

Ove fotografije i priče su pravi melem za dušu, pogotovo u jesenje kisna beogradska večera. Svestan ovog bogatstva, pravi poznavalac i ljubitelj prirode neće zaobići Mljet. Putovanja na ostrva poput ovog puna su duhova prošlosti, tragova istorijskih priča i legendi. Ljudi, istorija, krš, šume, stare tvrđave - svako mesto je priča za sebe.

Polače i Gastronomski Užitci

Nakon istraživanja jezera i istorije, vreme je za upoznavanje sa životom na obali. Polače, ribarsko mesto smešteno u malom zalivu, služi kao odmor jedrilicarima i turistima. Ime je dobilo po rimskoj utvrdi (palači), a kako se u dubrovačkim govorima glas 'a' često izgovara kao 'o', tako su palače postale Polače.

U samom ulazu u naselje, nailazi se na čuveni restoran Melita, nazvan po starom rimskom imenu za Mljet. Iako poznat po dalmatinskoj kuhinji, posetioce može iznenaditi bezobrazno visokim cenama, što je donekle razumljivo s obzirom na to da se sve mora dostavljati brodovima. Međutim, iskustvo večere u Stelli Maris u obližnjoj Pomeni nadoknađuje sve. Naravoučenije za buduće posetioce je jasno: uvek je dobro poneti sa sobom bar flašu vode tokom obilaska.

Kako Doći do Mljeta i Šta Još Obici?

Najlakši i najkomotniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija povezuje Mljet sa kopnom preko Prapatna, koji se nalazi na južnoj strani poluostrva Pelješac, udaljen samo nekoliko kilometara od Stona. Ukoliko vam se dogodi da slučajno ne stignete na trajekt, vreme možete iskoristiti da obiđete obližnji Ston, poznat po najdužim fortifikacionim zidinama u Evropi (dulji je samo Kineski zid) i staroj solani koja i danas radi na tradicionalan način.

Stonska solana, za koju se smatra da je postojala još u vreme Rimljana, bila je jedan od najunosnijih poslova Dubrovačke republike. Do danas se organizuje berba soli, gde se rukom vadi po 30 do 100 tona soli dnevno. Sam Ston, sa svojim utvrđenjima koja se protežu sve do Malog Stona, predstavlja izuzetno vredan istorijski spomenik.

Trajektom stižete do Sobre, luke na severnoj obali Mljeta. Odatle vas autobus može odvesti do Nacionalnog parka i Polača. Za one koji preferiraju aktivniji odmor, iznajmljivanje bicikla je izvrstan način da se istraže sve lepote ostrva.

Zaključak: Mljet koji Očekuje Ponovni Povratak

Mljet nije odredište masovnog turizma. Na ostrvu postoji samo jedan hotel, a smeštaj u autokampovima ili privatnim apartmanima omogućava intimniji i autentičniji doživljaj. Ono što ovde nudí jeste mir, tišina, jedinstvena priroda i osećaj povratka u prošlost.

Čuvanje karte za Nacionalni park Mljet nije stvar štednje, već obećanje sebi da ćete se u roku od godinu dana vratiti, ponovo ga oploviti, videti kako izgleda obala sa druge strane i posvetiti mu malo više vremena. Jer, kao što je jedan putopisac rekao, "od XII veka pa do danas više se rušilo i kralo nego što se ulagalo, svako je polagao pravo na ovaj biser u srcu zelenog Mljeta, ali niko nije video obavezu da nešto uloži". Pa ipak, njegova lepota i dalje opstaje, čekajući one koji je umeju da cenite.

Ove fotografije i uspomene zaista su melem za dušu, podsetnik da se uvek postoji mesto gde se možete povući, opustiti i ponovo naći. Mljet je upravo takvo mesto - rajsko ostrvo Jadrana koje oduzima dah i ostavlja želju za ponovnim povratkom.