Sve što treba da znate o operaciji podizanja kapaka: Iskustvo iz prve ruke

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži 'zakucanu' gore. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo: da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A kapci? Podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i, priznajem, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: Poverenje izgrađeno godinama

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih 9 godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje u dr Anicu Jevremović, nego što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ali sam ipak, usred svega toga, odugovlačila…

Doktorka Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da malo 'otvorimo oko'. Oba puta mi je iskreno rekla: 'Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka.' I bila je u pravu. Oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje. I onda je konačno odluka pala: radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto sam odlučila da 'trubim okolo' o svom planu za podizanje kapaka

Kad sam zakazala, ja sam po običaju 'trubila okolo' šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete, upozorenja… I kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće otvoreno da pričaju. Njihovo je pravo, naravno, kao i moje. Ja neću da budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces koji vodi ka podizanju kapaka: Konsultacije i planiranje

Proces počinje konsultacijama. Važno je da znate šta da pitate. Sa dr Anicom Jevremović razgovor je bio izuzetno detaljan. Pregledala je stanje kože, mišića, masnog tkiva, procenila asimetriju i objasnila šta sve podizanjem kapaka može da se postigne. Ovakav temeljan pristup je neophodan za postizanje prirodnog i skladnog rezultata. To je moj izbor i razlog zašto sam ostala toliko dugo vernoj njenoj ordinaciji.

Odgovori na najčešća pitanja: Anestezija, cena i bol

Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji, a mogu da se popiju i neki lekici koji vas opuste. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žere ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To neki zovu stanjem u kome vas 'malo šoknu i ničega se ne sećate', mada ova opcija zahteva i doplatu za anesteziologa.

Što se tiče cene, podizanje kapaka gornjih je uglavnom prilično ujednačeno i najčešće je oko 1000 evra, mada treba računati na možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom nešto skuplji. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih okvirnih cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Neki dodatno naplaćuju konsultacije, neki kontrole, neki sve uračunaju u cenu… Vaše je da sve to unapred pitate.

A odgovor na pitanje da li boli? Ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan zbog otekline i modrica, ali je bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za samo skidanje konaca. Ja sam se toga plašila, mislila da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj primer: Oporavak dan po dan

Kući sam otišla odmah posle intervencije. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez ikakvog razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala po centru. Niko me nije gledao čudno i meni je bilo smešno da je prošao tek jedan dan. Moram priznati, bila sam manje natekla od većine slučajeva koje sam vidjala. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, ali i od specifičnosti svakog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da obavljam svoje obaveze. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana ja sam sa punom šminkom snimala sadržaj za društvene mreže o svom iskustvu. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner na način na koji sam navikla, bez ikakvih prepreka.

Dugoročni rezultati podizanja kapaka: Šta očekivati mesecima kasnije

Ono na šta bih htela da se osvrnem su stvari koje su me drugi pitali, a na koje sada, 2-5 meseci nakon operacije, mogu da dam potpuno drugačije odgovore.

Modrice nisu postojale, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon 10 dana, ali je bila dovoljno nevidljiva ispod svakodnevne šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali, da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se jako zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam - one se začas prekriju šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom. Ožiljak mogu učiniti nevidljivim, a spušten kapak - nisam.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je stalo do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne neinvazivne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život i stareće. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i šta bih promenila

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da na tu temu nema drugog rešenja. Zašto sam se 'glupirala' s nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je, naravno, strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao 'izubijani vanzemaljac' veoma dugo, da neću zbog toga moći da radim… Jedino se nisam plašila kako će da ispadne.

Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. A na dan operacije podizanja kapaka, čak nisam bila nervozna. Nisu me drhtale ruke, nije mi 'svokotala' vilica… i ništa. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro 9 godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro… Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i verujte mi, sve će biti u savršenom redu.

Nakon podizanja kapaka osećam se osnaženo i prelepše. Moj pogled je konačno slobodan, a ogledalo mi više nije neprijatelj. Ovo iskustvo je bilo vredno svake trepavice i svakog trenutka neizvesnosti. Ako i vi razmišljate o ovom koraku, nadam se da će vam moj primer poslužiti kao koristan vodič i podrška.